Пилоти ваздухопловства Југословенске војске погинули у Априлском рату
У овој галерији се налазе фотографије и краћи биографски подаци за све погинуле пилоте ваздухопловства Југословенске војске у Априлском рату.
Капетан I класе Милош Жуњић, пилот-ловац
Милош је рођен 16. априла 1907. године у Ваљеву. Завршио је Војну академију и све разделе летачке обуке за пилота ловца, тако да га је Априлски рат затекао у својству Команданта 102. ловачке ескадриле на земунском аеродрому.
6. априла у јутарњим сатима, Милош је полетео на челу своје ескадриле, претходно узвикнувши, према сведочењеима очевидаца: „За мном! Пали машине и полећи по патролама!“ Успео је у ваздушној борби да обори једну немачку Штуку, али је након тога његов Месершмит био захваћен противничком ватром и запалио се. Милош је искочио из летелице, али је према једној верзији, непријатељски пилот направио заокрет и супротно обичајима ратовања и поступцима према немоћном противнику, митраљирао Милоша док се овај спуштао падобраном и смртно га ранио.
Према другој верзији пак, Милоша су усмртила двојица рибара на Тамишу код Панчева, где је Милош рањен пао. Ова двојица обзиром симпатизери нациста (према овом извору, касније су били фолксдојчери), пришли су чамцем Милошу који се рањен борио да се испетља из падобранских гуртни и да дође до ваздуха, и усмртили га ударањем веслима…
Капетан I класе Михо Клавора, пилот-ловац
Михо Клавора је рођен 30. септембра 1905. године у Марибору. Прво је завршио Пешадијску подофицирску школу, а затим за војног метеоролога, где му се јавила љубав према летењу и завршава пилотску школу, а 1932. године и преобуку за пилота ловца. Миха је био распоређен у 103. ескадрилу код Крушедола.
Дана 7. априла, Миха је забележио ваздушне победе, оборивши претходно својим Месершмитом два непријатељска авиона, али га је нажалост, када му је понестало муниције и када више није могао да се брани, пришао један непријатељски авион и оборио га. Пао је у запаљеном авиону недалеко од аеродрома у Крушедолу
Потпоручник Јован Капешић, пилот-ловац
Јован је био родом из Подгорице. Родио се 27. септембра 1911. године. Након завршеног заната, уписује Пилотску подофицирску школу, а затим и у Пилотску школу у Мостару и 1938. године у Школу за пилоте ловце.
Рат га је затекао на аеродрому Крушедол, одакле је Јован полетео 6. априла у одбрану Београда. Тога дана, у више авио излаза је забележио две победе, при томе оборивши једног немачког Месершмита и једног бомбардера Дорниер До-17. Нажалост, сутрадан 7. априла у рејону Фрушке Горе, тек након полетања са матичног аеродрома, дошло је до дуела са непријатељем, где је Јован погођен и оборен.
Нижи ваздухопловно технички чиновник Бранислав Тодоровић, пилот-ловац
Бранислав је рођен у Шапцу, 12. марта 1910. године. Са 16 година ступа у Пешадијску подофицирску школу, али касније прелази у ваздухопловство и у Новом Саду завршава школу за авио-механичаре. Потом одлази у Мостар где 1936. године постаје пилот-ловац.
На почетку априлског рата, био је распоређен на аеродром у Крушедолу. Погинуо је 7. априла када га је у ваздушном дуелу савладао непријатељ у рејону Фрушке Горе.
Потпоручник Душан Борчић, пилот-ловац
Душан се родио 13. децембра 1910. године у Босанском Петровцу. Прво је завршио Подофицирску пилотску школу у Мостару, а затим све разделе летачке обуке за ловца, да би 1937. године био произведен у чин потпоручника.
Рат га је затекао на аеродрому Земун, на дужности пилота у 161. ескадрили на ловцу домаће производње Ик-3. Током ваздушног дуела успео је да обори једног немачког Месершмита и један бомбардер Дорниер До-17, али је након тога погођен од стране непријатеља. Авион је пао, а Душан је погинуо.
Наредник водник Карло Штрбенк, пилот-ловац
Карло је рођен 1907. године у Загорју об Сави. У Мостару је завршио Пилотску школу 1928. године, а након успешно завршених свих раздела ловачке обуке, 1935. године је промовисан у пилота-ловца.
Рат га је затекао као пилота ловца у 102. ловачкој ескадрили у Земуну. Полетео је на последњи задатак око подне, када је успео да обори једну немачку Штуку. Након овог успеха, окренуо се ка формацији бомбардера Јункерс Ју-88, али га је ту дочекао, поручник Макс Хелмут Остерман који је однео победу у дуелу два Месершмита. Тако је Карло настрадао, а Остерман је тиме забележио 9-ту од укупно 102 победе које је постигао у Другом рату, док га у СССР није 1942. године оборио Аркадије Суков.
Наредник водник Милутин Петров, пилот-ловац
Милутин је рођен у Уљми, 6. новембра 1908. године. Завршио је Подофицирску пилотску школу и Подофицирску механичарску школу. Ипак се определио за звање пилота, и у Мостару је завршио све разделе ловачке обуке, закључно са курсом ноћног летења 1938. године.
Уочи Априлског рата са својом јединицом, 103. ескадрилом, налазио се на аеродрому код Крушедола. Са поручником Бојан Пресечником је полетео у пару, и над Панчевом су започели ваздушни дуле са немачким ловцима. Поручник Пресечник је успео да обори једну летелицу, али је погођен кренуо на слетање. Водник Петров није био те среће, непријатељски хици су му задали смртне повреде и он је са авионом пао у Црвенки крај Борче, преко пута Земуна.
Наредник Миливоје Бошковић, пилот-ловац
Миливоје Бошковић је попут Милутина Петрова, имао две дипломе Подофицирских школа. Пилотску и механичарску, али као и Милутин, опредељује се за пилотски позив, 1940. године завршава ловачку обуку и бива распоређен у 104. ескадрилу Шестог ловачког пука, која се 6. априла налазила на аеродрому Крушедол.
Погинуо је изнад Ковиља, након што је оборен од стране немачких ловаца.
Наредник водник Владимир Горуп, пилот-ловац
Владимир је рођен 1908. године у Трсту. Након завршене Подофицирске пилотске школе, ступа у Школу пилота ловаца у Мостару, где закључно са 1935-ом годином завршава све разделе ловачке обуке и добија звање ловца.
Рат га је затекао као пилота у 103. ловачкој ескадрили на аеродрому Крушедол. Полетео је на задатак у поподневним часовима 7. априла на свом Месершмиту. Погинуо је након што је оборен у ваздушном дуелу изнад тромеђе атара Шајкаша, Вилова и Ковиља.
Потпоручник Добрица Новаковић, пилот-ловац
Добрица је био родом из Трнаве. У Новом Саду је завршио Ваздухопловну школу (цивилна дозвола), да би се потом обрео у Мостару на трогодишњој обуци за војног пилота, а након ловачке обуке, такође у Мостару је промовисан у пилота-ловца 1937. године. Тада је промовисан и у официра.
Његова 103. ескадрила се за време Априлског рата налазила у Крушедолу. Погинуо је 6. априла у свом Месершмиту након ваздушне борбе изнад ширег рејона Београда. Подлегао је у борби са далеко бројнијим непријатељем готово у исто време када је поручник Пресечник рањен, а наредник Петров нажалост, такође погинуо.
Капетан Живица Митровић, пилот-ловац
Живица Митровић је рођен у Калуђерову код Беле Цркве 5. маја 1912. године. Војну академију је завршио 1932. године и потом ступио у ваздухопловство, где је прво завршио обуку за извиђача, да би 1940. године након завршених свих раздела обуке, постао пилот-ловац. Био је један од најбољих пилота нашег ваздухопловства, а за успешно завршено школовање, био је и награђен часовником са посветом Фабрике авиона Рогожарски. Овај сат ће нажалост бити веома битан за једну другу сврху…
Рат га је затекао на дужности пилота у Другом пуку на аеродрому Сушичко поље код Крагујевца. у јутарњим сатима 6. априла, Живица се налазио у патроли изнад Шумадије… Када је дошао у рејон Космаја видео је црни облак над Београдом, сачињен од непријатељских летелица. Пратиоцу у пару је рекао да се врати, а бази у Крагујевцу да он „оде“ за Београд… Главнокомандујући Пирц му је наредио да се врати, али га Живица није послушао… У року од неколико минута већ је био изнад главног града и улетео је у ваздушни бој, напавши формацију немачких бомбардера. Успео је да обори једну „Штуку“ и једног Месершмита из ловачке заштите бомбардера, али га је негде код Крчедина оборио наредник Вернер Петерман.
Авион је попут пламене кугле пао на земљу и експлодиирао. Пошто је Живица „долетео“ из Крагујевца, било је „проблема“ око идентификације посмртних остатака, све док неко није пронашао помињани сат. На полеђини је писало: „Прваку Прве пилотске школе-поручнику Живици Митровићу-Фабрика Рогожарски 1939. године“…
Капетан I класе Иво Оштрић, пилот-ловац
Иво је рођен 29. фебруара 1908. године у Новиграду, у Каринском заливу у Далмацији. Након завршене Војне академије, ступа у Пилотску школу у Мостару, где након обуке 1933. године постаје пилот-ловац.
У априлском рату је командовао 164. ловачком ескадрилом која базирала на аеродрому Кнић. Првог и другог дана јединица није добијала никаква наређења за дејства против непријатеља, а тек 8. априла је стигло наређење да се нападне колона немачких возила која се због обилних киша заглавила у Качаничкој клисури. Иво је предводио тај напад који је по свему био успешан. Када су наредног дана поједини пилоти приметили нескривени дефетизам главнокомандујућег, потпуковника Фрање Пирца, неколицина њих је одлучила да живи неће пасти непријатељу у руке, те да авионе неће уништити на земљи. Решили су да покушају да прелете за СССР. Предводник те групе је био Иво. Полетели су 10. априла, али због магле и лоше видљивости, дошло је до судара два Харикена изнад Кнића. Тада је погинуо Иво и пилот у другој летелици, поручник Мато Момчиновић.
Поручник Мато Момчиновић, пилот-ловац
Мато је био пореклом из Зенице. Родио се 18. октобра 1915. године. Након завршене Војне академије, ступио је у Пилотску школу у Мостару, где је завршио ловачку обуку и 1940. године је промовисан у звање пилота-ловца.
За време Априлског рата, био је пилот у 164. ескадрили у Книћу. Када је 5-ог дана рата стигла наредба од главнокомандујућег Фрање Пирца, да се авиони запале да не би пали непријатељу у руке, група пилота из те ескадриле, предвођена командиром Ивом Оштрићем се оглушила о наређења и полетела пут СССР-а , не хтевши да се предају непријатељу, нити да униште летелице. Међутим, због магле и лоше видљивости, дошло је до судара два Харикена, у којем су погинули поручник Момчиновић и капетан Оштрић…
Нижи ваздухопловно технички чиновник IV класе Вељко Вујичић, пилот-ловац
Вељко је рођен 5. јануара 1909. године у Крњешевцима. Завршио је Артиљеријску подофицирску школу и као подофицир је ступио у ваздухопловство, где је прво завршио преобуку за механичара, да би онда отишао у Мостар и постао питомцем Пилотске школе. Постао је ловац 1935. године.
Рат га је затекао на дужности пилота у 164. ескадрили на авиону типа Харикен. Аеродром Кнић код Крагујевца. Када је њихова ескадрила добила инструкцију да уништи авионе на земљи, поједини пилоти су предвођени командиром ескадриле Ивом Оштрићем решили да прелете у СССР и да тако избегну заробљавање. На дан 10. априла, када су полетели, због магле и лоших временских услова дошло је до низа инцидената, а у једном од њих је настрадао и Вељко ударивши у обронке планине Рудник.
Капетан I класе Милош Бајагић, пилот-ловац
Милош је био пореклом из Сарајева. Рођен је 5. октобра 1906. година. Након Војне академије је завршио Пилотску школу и обуку за пилота ловца у Мостару 1936. године.
За време Априлског рата, обављао је дужност командира 163. ескадриле авиона Харикен на аеродрому Кнић код Крагујевца. Погинуо је 12. априла 1941. године, када је приликом прелета из Кнића за Ваљево, у фази слетања дошло до превртања, лома, запаљивања и експлозије његове летелице.
Капетан I класе Драгиша Милијевић, пилот-ловац
Драгиша је био родом из Неготина. Рођен је 15. јуна 1907. године. Завршио је Војну академију и Пилотску школу у Новом Саду, да би у Мостару након обуке стекао звање ловца. Био је један од наших најбољих пилота. Рат га је затекао на дужности командира 106. ловачке ескадриле на аеродрому Босански Александровац код Бања Луке.
Када су Немци 9. априла напали аеродром Ровине где су базирале колеге бомбардери, Драгиша је полетео на челу своје ескадриле. Група од 10 ловаца се храбро супроставила немачким Месершмитима и Штукама које су дејствовале по аеродрому. Драгиша је оборио два ловца, али је убрзо и сам погођен, али је иако погођен, успео да наведе своју летелицу пре пада и да „поткачи“ још једног немачког Месершмита. Након пада, Драгишин авион је експлодирао…
Драгиша је иначе још од 1939. године и од немачкон напада на Пољску, прижељкивао да се разрачуна са Немцима, хтевши да са себе „спере“ (како је он мислио) љагу. Наиме, када је маршал Херман Геринг био у званичној посети Краљевини Југославији 1938. године, Драгиша је био одређен да командује групом која је пратила Герингов авион од уласка у нашу земљу до слетања у Београд, односно након неколико дана, када се завршила посета, обрнутом маршрутом. Геринг, и сам пилот, као знак пажње колегама из ескорта, Драгиши је као заповеднику ескортне флоте доделио једно немачко одликовање (не знам које). Драгиши, кажу није то тада било мило, а када је почео Други рат, званично је преко Команде ваздухопловства тражио да се упути нота Команди Луфтвафе и да се Драгиша „скине“ са листе одликованих и награђених. Ови из Београда, наравно то нису урадили, тако да је кажу, Драгиша патио и стидео се тог одликовања и у свакој прилици, као да се правдао, свима причао да, кад Швабе нападну, „вратиће им одликовање вишеструко“… Успео је у свом науму, али је нажалост изгубио живот. Ова држава (било која од рата на овамо) није га никада одликовала…
мајор Лазар Јоновић, пилот
Рођен је 13. марта 1904. године у Зајечару. Након Гимназије, уписује Војну академију, коју успешно завршава, а потом одлази у Пилотску школу у Нови Сад, где прво пролази основну пилотску обуку, да би 1935. године завршио и обуку за пилотирање тешким авионима-бомбардерима. Априлски рат га је затекао на дужности Команданта 68. бомбардерске групе, на авионима Бристол Бленхајм, аеродром Ровине крај Бања Луке.
Након успешно извршеног задатка у јутарњим сатима 7. априла, када су уз ловачку заштиту бомбардовали циљеве у јужној Аустрији, то поподне су пилоти јединице коју је Лазар водио послати на Арад и Сегедин, са задатком да бомбардују аеродроме и командна места Луфтвафе. Али су овога пута на задатак послати без ловачке пратње, тако да је летелица у којој је био Лазар била лака мета за немачке ловце који су штитили аеродром код Сегедина.
Поручник Иван Панџа, летач-извиђач
Иван је рођен 1916. године у Суковцима код Книна. Након завршене Војне академије, 1936. године ступа у ваздухопловство и одлази у Извиђачку школу коју завршава 1939. године и одмах бива послат у Бања Луку за извиђача у Осмом бомбардерском пуку, где је и дочекао Априлски рат.
Погинуо је 7. априла 1941. године на задатку бомбардовања немачког аеродрома код Сегедина, када је летелицу у којој је био Иван заједно са мајором Лазаром Доновићем оборио један немачки ловац из ПВО заштите аеродрома.
Мајор Добросав Тешић, пилот-ловац
Добросав је био пореклом из Вуковог краја. Рођен је 20. септембра 1906. године у Лозници. Након Гимназије, ступа у Војну академију коју завршава 1928. године. Пилотску школу и обуку за ловца завршава 1934. године, али вероватно због здравствених разлога са ловачке авијације бива премештен на бомбардерску и Априлски рат „дочекује“ у својству Команданта 69. бомбардерске групе на авионима Бристол Бленхајм, аеродром Ровине код Бања Луке.
Његова група, којом је командовао, добила је задатак да бомабардује командно место Луфтвафе код Печуја, као и аеродром код овог мађарског града. Пошто су на задатак били послати без ловачке пратње, били су лака мета за немачку ПВО. Оборен је и погинуо је изнад Печуја 7. априла 1941. године.
Капетан I класе Рудолф Кобал, летач-извиђач
Рудолф Кобал је рођен 10. фебруара 1909. године у Трсту. Завршио је Војну академију и Ваздухопловну извиђачку и школу гађања и бмбардовања. Летачко звање извиђача је након успешно завршене обуке стекао 1935. године. Априлски рат га је затекао на аеродрому Ровине крај Бања Луке.
Полетевши на задатак бомбардовања циљева у околини Печуја, летелицу којом је управљао мајор Добросав Тешић и у којој је Рудолф био члан посаде, оборила је немачка ПВО у близини овог мађарског града.
Поднаредник Драгољуб Черне, летач-механичар
Драгољуб је рођен 1919. године у Сушаку код Ријеке. Завршио је Ваздухопловну механичарску школу у Новом Саду, а затим и летачку обуку за летача-механичара уједно и летача-стрелца. Априлски рат је и „дочекао“ на овим дужностима на авиону Бристол Бленхајм у саставу Осмог бомбардерског пука.
Живот је изгубио током борбеног задатка бомбардовања циљева у околини Печуја, у авиону којим је пилотирао мајор Добросав Тешић, где је поред њих двојице био још и горе поменути капетан Рудолф Кобал.
Поручник Петар Кукић, летач-извиђач
Петар је рођен 10. јуна 1913. године у Медведнику крај Огулина. Ступа у Војну академију 1931. године и успешно је завршава, а 1939. године успешно се обучава за летача-извиђача. Био је распоређен у бањалучки бомбардерски пук.
Погинуо је у посади са капетаном Сергијем Војиновим, бомбардујући немачки аеродром код Сегедина, 7. априла 1941. године. Оборио их је пар немачких ловаца из састава ПВО територије Мађарске.
Капетан I класе Сергије Војинов, пилот
Сергије је био Рус. Рођен је 7. септембра 1907. године у Миргороду. Његова породица је након Револуције, побегла из Русије у Краљевину Југославију, а Сергије је одлучио да ступи у војску и успешно је завршио Војну академију, а затим и Пилотску школу. Све разделе обуке је завршио и звање пилота стекао 1936. године. За време Априлског рата био је на дужности командира 216. бомбардерске ескадриле, на аеродрому Ровине крај Бања Луке.
У поподневним сатима 7. априла полетео је на извршење задатка, бомбардовања немачког аеродрома код Сегедина. Оборен је изнад града, на прилазу циљу. Тада је са њим погинуо и његов извиђач, поручник Петар Кукић.
Капетан I класе Владимир Вујичић, пилот-ловац
Владимир је рођен у Београду 6. фебруара 1908. године. Завршио је Војну академију, а азтим редом Пилотску школу, Школу гађања, Школу ноћног летења, да би то све „крунисао“ звањем пилота-ловца 1936. године. Међутим, из здравствених разлога је био пребачен са ловачке на бомбардерску авијацију и Априлски рат га је затекао на дужности комадира 215. бомбардерске ескадриле на авионима Бристол Бленхајм.
Погинуо је 7. априла бомбардујући немачки аеродром код Сегедина, када је његов авион оборен од стране немачке ПВО.
Потпоручник Мирко Јовановић, летач-извиђач
Мирко је рођен у селу Комали код Даниловграда 7. фебруара 1914. године. Завршио је Војну академију, а након тога Ваздухопловну извиђачку школу и промовисан је у ово летачко звање 1939. године. Обављао је ту дужност у склопу бомбардерског пука на аеродрому Ровине код Бања Луке.
Погинуо је 7. априла 1941. године у посади са капетаном Владимиром Јовичићем на задатку бомбардовања немачких аеродрома у Мађарској. Оборени су изнад Сегедина.
Поручник Андрија Поздер, пилот
Андрија је рођен 20. октобра 1912. године у Бјеловару. По завршетку Војне академије ступио је у ваздухопловство, где је 1938. године завршио прво обуку за извиђача, да би потом отишао у Пилотску школу коју је успешно завршио 1940. године. Био је пилот на авиону Бристол Бленхајм на аеродрому Ровине код Бања Луке.
Погинуо је 7. априла када је његов авион оборила немачка ловачка авијација изнад Сегедина.
Поручник Радомир Лазаревић, пилот
Радомир је рођен у Вуковару 24. априла 1915. године. Завршио је Војну академију, а након тога и Пилотску школу у Панчеву и промовисан је у пилота 1940. године. Рат га је затекао на Ровинама крај Бања Луке на дужности пилота у Осмом бомбардерском пуку.
Његова ескадрила је добила задатак да бомбардује аеродром и командно место Луфтвафе код Сегедина. Радомир је био пратилац команданта, мајора Јоновића. Надомак Сегедина, ловачка заштита тог рејона их је напала и оборила. Радомиров авион је пао код села Српски Крстур.
Наредник Илија Мићковић, летач-механичар
Илија је рођен у селу Безјову код Подгорице 10. јула 1915. године. Завршио је Ваздухопловну механичарску школу у Новом Саду, а затим обуку за летача-механичара и летача-стрелца. На овој дужности је био и у Априлском рату, на авиону Бристол Бленхајм, на аеродрому Ровине код Бања Луке.
Дана 7. априла бомбардерска група у којој је био Илија, добила је задатак да дејствује по немачком аеродрому код Сегедина. Илија је био у посади са поручником Радомиром Лазаревићем. Њихову летелицу је пресрела група немачких ловаца на самој граници и оборила их изнад села Српски Крстур.
Капетан I класе Константин Јермаков, пилот-ловац
Константи је рођен у Старој Константинскајој у Русији, 21. маја 1909. године. Породица је пребегла у Србију након Октобарске револуције. Константин након завршене Војне академије ступа ваздухопловство и после завршене обуке, 1937. године, стиче звање ловца. Рат га је затекао на дужности командира 112. ловачке ескадриле на аеродрому Режановачка коса код Куманова.
Погинуо је 6. априла у јутарњим сатима, док је Београд још спавао и не слутећи шта му се спрема. Пре него што је погинуо, иако у много лошијем Хокеру, успео је да обри једног немачког Месершмита.
Капетан I класе Војислав Поповић
Војислав је био родом из Јајца. Рођен је 10. септембра 1905. године. Након завршене Подофицирске инжињеријске школе ступа у ваздухопловство, где прво завршава курс за радиотелеграфисту, а потом успева да упише Пилотску школу у Мостару, где након свих раздела обуке, 1931. године добија официрски чин и звање ловца. Априлски рат га је затекао на дужности командира 111. ловачке ескадриле, аеродром Режановачка коса-Куманово.
Када је објављена узбуна у тим раним јутарњим сатима 6. априла, на небо изнад Куманова је међу првима узлетео и капетан Поповић. Немци су силовито напали и наши пилоти су им успевали пружити какав-такав отпор на застарелим и спорим Хокерима. Када је видео да је остао без муниције, Војислав је ипак одлучио да се не преда. Преживели очевици са земље су причали да он и није био погођен, али је и остао без муниције, па је успешним маневрима (Хокер је био врло покретљив авион) избегавао ватру непријатељских летелица и чекао прилику да изведе нешто што ниједан од наших пилота до тада није урадио. Када су се стекли услови, кажу очевици, Војислав је извео „таран“ на непријатељски авион… Оба авиона су одмах експлодирала и у виду две ватрене лопте пала на земљу…
Поручник Милорад Танасић, пилот-ловац
Милорад Танасић је био „чивијаш“. Рођен је у Шапцу 1. октобра 1911. године. Након завршене Средње техничке школе, отишао је у војску и тамо завршио Школу резервних официра авијације. Потом се „активирао“ и у Мостару завршио за пилота-ловца. Априлски рат је дочекао на аеродрому Режановачка коса крај Куманова.
Погинуо је 6. априла приликом немачког напада, када је немоћан да нанесе непријатељу било какав губитак, следећи оно што је урадио и капетан Поповић, и Милорад чекао повољан тренутак, а онда својим Хокером извео „таран“ на један немачки Месершмит, који је опет закачио још једну летелицу. Три авиона (Танасићев и два немачка) су одмах експлодирала у ваздуху и попут три ватрене лопте се сурвала на земљу.
Потпоручник Милутин Перовић, пилот-ловац
Милутин је рођен 15. августа 1911. године у селу Рудник у Црној Гори. Завршио је прво Подофицирску школу за авиомеханичара, а потом Пилотску школу и Школу за ловце у Мостару. Ловац је постао 1937. године. Рат га је затекао на дужности пилота у Куманову.
Полетео је 6. априла како би се супроставио Немцима изнад Куманова. Нажалост бој ипак бије „свијетло оружје“ и наши Хокери у сваком погледу инфериорни у односу на немачке Месершмите нису могли да пруже икакав озбиљан отпор непријатељу. Погинуо је након једног ваздушног дуела.
Наредник Јефта Арсић, пилот-ловац
Јефта Арсић је рођен 10. септембра 1912. године у Станчевцу код Прешева. Након Подофицирске школе за авио-механичаре, уписује Пилотску школу и Школу за пилоте-ловце. Априлски рат га је затекао као пилота у склопу 36. ловачке групе на аеродрому Режановачка коса код Куманова.
Погинуо је 6. априла приликом одбране Куманова од напада немачког ваздухопловства. И Јефта је одлучио да изведе „таран“ и тиме са собом у смрт, поведе и једног немачког авијатаичара…
Наредник Ратомир Милојевић, пилот-ловац
Ратомир је рођен 26. септембра 1914. године у Нишу. Након Подофицирске ваздухопловне школе, у Мостару завршава и Пилотску, односно Школу за пилота-ловца. Као ловац, дочекао је Априлски рат у Куманову.
Полетео је 6. априла да се супростави непријатељу. Како то у застарелом Хокеру није могао учинити конвенционалним средствима, следећи пример командира ескадриле, капетана Војислава Поповића, извео је „таран“ и тако елеминисао једног Швабу, али се и он тада сурвао на земљу и погинуо.
Капетан Ото Сеп, пилот-ловац
Ото је рођен у Тузли 30. октобра 1909. године. Након завршене Војне академије, ступа у ваздухопловство и у Новом Саду завршава Пилотску школу. Потом у Земуну у Шестом ловачком пуку завршава обуку за ловца, а у Белој Цркви обавља гађање и обуку из ноћног летења и 1935. године бива промовисан у ловца. Рат га је затекао на дужности ловца у 110. ловачкој ескадрили у Косанчићу код Лесковца.
Приликом извођења задатка пресретања у рејону Краљева, у свом Хокер Фјурију, оборио га је један немачки Месершмит, изнад села Дулене код Рековца. Ото Сеп је и сахрањен у том селу.
Мајор Бранко Фанедл, пилот-ловац
Бранко је рођен 30. маја 1903. године у Сиску. По завршетку Војне академије, службовао је у пешадији и ауто јединицама, да би 1928. године ступио у ваздухопловство. Завршио је Пилотску школу у Новом Саду, а ловачку школу и школу гађања је привео крају 1937. године. Ипак, прешао је на бомбардерску авијацију и Априлски рат га је затекао на дужности Команданта 64. групе Трећег бомбардерског пука на аеродрому Обилић код Приштине.
Првих неколико дана Априлског рата, Фанедлова јединица је извршила неколико спектакуларних задатака, од којих се нарочито истиче уништавање једног дела немачке Панцир дивизије код Страцина у Македонији, када је група од 34 наша авиона на челу са Фанедлом изненадила Немце, те ови нису испалили ни један метак. Такође, Фанедл је командовао и разарањем два немачка аеродрома у околини Софије. Када је ипак његова јединица морала да се повуче у ужу Србију након силовитог налета непријатеља, 12. априла је Фанедл полетео на задатак да нападне немачке колоне на путу Ћуприја-Јагодина и Крагујевац-Топола, са примарним задатком уништавања моста на Великој Морави код Ћуприје. Када се група од 12 наших авиона стуштила на непријатеља, Немци су их ипак дочекали и четвороцевним флаковима дејствовали по нашим бомбардерима. Авион у којем се налазио мајор Фанедл је оборен код села Буковаче у близини Јагодине.
Капетан I класе Никола Теофилов, пилот
Никола је рођен у месту Ковно у Царској Русији 24. јула 1904. године. Његова породица је пребегла у Србију након победе Револуције. Никола је завршио Пилотску школу у Новом Саду, а обуку за бомбардера са школом гађања је спровео у Белој Цркци 1934. године. Био је пилот бомбардера До-17 на аеродрому Обилић код Приштине.
Погинуо је у посади са мајором Фанедлом, 12. априла 1941. године, када су након бомбардовања немачке моторизоване јединице оборени изнад села Буковче код Јагодине.
Наредник Верољуб Стојадиновић, пилот-ловац
Родољуб се родио 3. фебруара 1916. године у селу Медвеђа код Трстеника. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу У Новом Саду. Потом је отишао у Мостар у Пилотску школу, а обуку за ловца 1938. године, завршио је у Нишу. Уочи Априлског рата, био је пилот у саставу 36. ловачке групе у Куманову.
Полетео је 6. априла у сусрет непријатељским летелицама, али је у једном дуелу његов Хокер био погођен на малој висини тако да Верољуб није имао довољно времена да напусти неуправљиву летелицу у којој се срушио и погинуо на лицу места.
Наредник Фрањо Рибич, летач-механичар
Фрањо је рођен у месту Свети Петар код Марибора 2. фебруара 1911. године. Завршио је Морнарички машинску школу у Кумбору, али је прешао ваздухопловство и 1939. године завршио обуку за летача-механичара и летача-стрелца. Рат га је затекао на тим дужностима у бомбардерској ескадрили у Обилићу крај Приштине.
Био је у посади са мајором Фанедлом, када је њихова летелица након бомбардовања немачке колоне код Јагодине погођена. Авион се срушио код села Буковче у близини Јагодине.
Капетан I класе Милутин Стокић, пилот
Милутин Стокић је рођен 2. октобра 1906. године у Свилајнцу. Војну академију је завршио 1. октобра 1930. године, а онда је ступио у ваздухопловству. Ту је завршио прво школу за извиђача, да би се онда обрео у новосадској Пилотској школи. Звање војног пилота је стекао 1938. године. Иако је био у саставу Трећег бомбардерског пука, рат га је затекао на дужности командира 3. ескадриле извиђача у Трећој армији, на аеродрому Тетово.
Када су Немци ушли у Скопље, његова ескадрила је пребегла у Грчку, на аеродром Лерин. Из Грчке је 9. априла полетео на извиђање немачких положаја код Битоља, али је том приликом налетео на ПА ватру, коју је отворила заштитна батерија немачке Панцер дивизије и Милутинов авион је погођен пао у ширем рејону Битоља.
Поднаредник Слободан Радивојевић, летач-механичар
Слободан је рођен 1. јуна 1919. године у Чачку. Завршио је Ваздухопловну механичарску школу у Новом Саду, а потом и обуку за летача-механичара и летача-стрелца. Рат га је затекао у извиђачкој ескадрили Треће армије на тетовском аеродрому.
Када је као летач-стрелац полетео 9. априла 1941. године са капетаном Стокићем на задатак извиђања непријатеља код Битоља, тамо их је дочекала ПА ватра којом је срушена њихова летелица и обојица су погинула.
Наредник Стојан Пуљевић, летач-радиотелеграфиста
Стојан је рођен у селу Црница код Подгорице 20. јуна 1907. године. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу, а потом редом и курсеве за бомбардера, стрелца и на крају за летача-радиотелеграфисту. Рат га је и затекао на тој дужности на аеродрому Обилић код Приштине, авион До-17.
Погинуо је 10. априла на Карпатима у авиону До-17 када се један део летача из састава Трећег пука одлучио да прелети за СССР. Због слабе видљивости, ударили су у планину.
Наредник Петко Милојевић, пилот
Петко је рођен 14. октобра 1912. године у Ужичкој Пожеги. Завршио је прво Подофицирску ваздухопловну школу, а затим и Пилотску школу у Мостару. Пилотско звање је стекао 1938. године. Априлски рат га је затекао на дужности пилота бомбардера До-17 у Трећем бомбардерском пуку.
Када је дошло до повлачења пука са територије Космета, Петко је са својом посадом решио да жив не падне Швабама у руке и предузео прелет за СССР. Међутим, на том путу су се испречили Карпати, у које је њихова летелица због лоше видљивости ударила 10. априла.
Наредник Миленко Грујовић, летач-радиотелеграфиста
Миленко је рођен у Сирчи код Краљева. Након завршене Подофицирске ваздухопловне школе, завршио је и курс за митраљесца бомбардера, а потом и за радиотелеграфисту, да би 1937. године био промовисан у ово летачко звање. Априлски рат га је затекао на тој дужности на авиону До-17, аеродром Обилић код Приштине.
И он је нажалост погинуо тог кобног 10. априла, када је део летачког састава након повлачења са Космета решио да пребегне у СССР. Полетели су из Пожеге, али су ударили у Карпате због магле и слабе видљивости.
Још два припадника Трећег бомбардерског пука, наредник Живота Којадиновић, летач-механичар и наредник Душан Миливојевић, летач механичар су погинула, али нажалост немам њихове слике. Они су настрадали 8. априла када су њихове авионе оборили немачки Месершмити док су бомбардовали немачку оклопну бригаду код Качаника.
Пуковник Фердо Градишник, пилот-ловац
Фердо је рођен 1899. године у селу Велики Лешнов у Истри. Након завршене Војне академије, 1922. године ступа у ваздухопловство, где прво завршава обуку за извиђача, а потом после Пилотске школе, постаје и пилот-ловац 1925. године. Они који га се сећају и који су оставили записана сећања о овом честитом Словенцу кажу да је био један од најбољих, ако не и најбољи наш пилот између два светска рата. Да је као представник нашег војног ваздухопловства диљем Европе учествовао на ваздухопловним „утакмицама“ како су се тада звали аеромитинзи са такмичењима пилота у акробатском, навигационом и борбеном летењу. У земљи је затекао такође огромну репутацију, али је након завршених школа тактике и оператике, крајем 30-их прешао на бомбардерску авијацију на командне положаје. Априлски рат га је затекао на дужности Команданта Првог бомбардерског пука у Бијељини.
Прва два дана пуку нису издавани задаци, а пошто је Фердо наредио скривање летелица и маскирање летелишта, три дана су Немци „зврјали“ над Семберијом, али нису могли да пронађу где је Фердова јединица. Трећег дана, 8. априла, пук добија наредбу да дејствује по непријатељском покрету јединица у Качаничкој клисури. Фердо је повео своје момке и први је и дејствовао по колони тенкова на путу Скопље-Куманово. Остало је нејасно до данас, да ли је Фердо починио грешку и авион увео прениско у објекат дејства, те је ударни талас, односно експлозија бомби које је изручио на немачке тенкове оштетила Градишников авион, те се он срушио, или је то учинила ватра немачких флакова која је оборила још неколико наших авиона, но то је био крај овоземаљског живота за храброг Словенца Ферду, који за разлику од (треба рећи мањине) неких својих земљака, није „подвио реп“, него се ставио на чело својих летача у покушају да пружи отпор непријатељу.
Наредник водник Живан Јовановић, пилот
Живан је рођен у Малој Крсни 14. новембра 1908. године. Завршио је Ваздухопловну школу за авио-механичаре, а потом је отишао у Мостар у Пилотску школу, где се обучавао за пилота транспортних авиона и авиона бомбардера. Пилотско звање је стекао 1936. године. Рат га је затекао као пилота у Првом пуку у Бијељини.
Погинуо је 8. априла бомбардујући непријатељску колону на путу Скопље-Куманово, када је оборен његов Бристол Бленхајм.
Нижи ваздухопловнотехнички чиновник IV класе Василије Мировић, пилот
Василије је рођен 1. новембра 1907. године у Липову код Колашина. Пилотску школу је завршио у Мостару 1928. године, а школу гађања и ноћног летења 1931., односно 1935. године. За време Априлског рата, обављао је дужност пилота у Првом бомбардерском пуку у Бијељини.
Погинуо је 8. априла приликом бомбардовања колоне немачких тенкова код Куманова. Оборила га је немачка противавионска артиљерија.
Поднаредник Слободан Ђорђевић, летач-стрелац
Слободан Ђорђевић је рођен 28. августа 1919. године у Крагујевцу. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу за авио механичара у Новом Саду 1939. године. Потом одлази у пилотску школу у Мостар, где завршава обуку за летача-стрелца(бомбардера) 1940. године. Рат га је затекао на тој дужности у Првом пуку у Бијељини.
Погинуо је приликом извршавања задатка бомбардовања непријатељске моторизоване колоне код Куманова. Био је у посади са Василијем Мировићем, када су њихов авион оборили немачки флакови.
Поручник Ђорђе Стефановић, пилот
Ђорђе је рођен 20. фебруара 1909. године у Суводолу код Смедерева. Након завршене Војне академије ступа у ваздухопловство, где прво завршава обуку за извиђача, да би 1938. године стекао и звање пилота. Као пилота бомбардера, Априлски рат га је затекао на аеродрому код Бијељине.
Погинуо је 8. априла приликом бомбардовања немачке моторизоване колоне на путу Скопљу-Куманово, када је његов авион оборен.
Капетан I класе Никола Иванчевић, пилот-ловац
Никола је рођен 21. јула 1907. године у Подгорици. Завршио је редом Војну академију 1928. године, Школу за летача-извиђача 1930. године, Пилотску школу 1933. године, школу гађања 1934., ловачку школу и школу ноћног летења 1936. година. Априлски рат га је затекао на дужности командира 204. бомбардерске ескадриле Првог пука у Бијељини.
Другог дана рата, 7. априла Николина ескадрила је добила задатак да нападне немачку моторизовану колону на путу Крива Паланка-Страцин-Куманово. Иванчевић је водио своју јединицу, успешно дејствовао по непријатељу, али је ватра немачких флакова погодила његов Бристол Бленхајм, који је експлодирао још у ваздуху.
Наредник Стјепан Јурковић, летач-радиотелеграфиста
Стјепан је био родом из Царевца код Карловца. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу за везисте, да би 1940. године завршио и летачку обуку за ово занимање (РТГ). У Априлском рату је био распоређен као летач-РТГ у Првом ваздухопловном пуку у Бијељини.
Погинуо је 7. априла када је Бристол Бленхајм у којем је он био члан посаде, а којим је пилотирао капетан Иванчевић, погођен и оборен изнад Куманова.
Поручник Владимир Кинк, летач-извиђач
Владимир је био родом из Рајхенбурга (Брестаница) код Брежица, немачког села у Словенији. Војну академију је завршио 1936. године, а по преласку у ваздухопловство, 1939. године је завршио обуку за извиђача. Рат га је затекао на дужности летача-извиђача у Првом бомбардерском пуку у Бијељини.
Погинуо је 7. априла 1941. године када је Бленхајм у којем се Владимир налазио директно погођен немачким флаковима на небу изнад Куманова.
Потпуковник Јован Басарић, пилот-ловац
Јован је био Теслин земљак. Рођен је у Смиљану 1897. године. Кадетску школу је завршио у Аустро-Угарској војсци. После слома Аустро-Угарске примљен је у нашу војску, у ваздухопловство, где прво завршава обуку за извиђача. У Новом Саду онда завршава Пилотску школу, да би 1927. успешно привео крају школовање добивши звање пилота-ловца. Априлски рат га је затекао на дужности Команданта Седме ваздухопловне базе Седмог бомбардерског пука. Авиони су били на аеродромима у Прељини и Ужичкој Пожеги, док је Јован руководио радом базе у Мостару.
Погинуо је 6. априла 1941. године, када је италијанска авијација бомбардовала мостарски аеродром.
Капетан I класе Јефта Бошњак, пилот
Јефта је рођен 14. марта 1909. године у селу Поповац у Барањи. Завршио је Војну академију, а потом и Пилотску школу, а затим и школу гађања, бомбардовања и ноћног летења. Рат га је затекао на дужности командира 214. ескадриле бомбардера Савоја Маркети на аеродрому Горобиље код Ужичке Пожеге.
Погинуо је 11. априла 1941. године када је група пилота након издаје команаданта групе Хинка Драгића и суочена са сломом наше државе, решила да се не преда. Полетели су са намером да прелете у СССР. Одмах по полетању, приликом изласка из школског круга, у жељи да „узме“ североисточни курс, Јефта је својим авионом због мале видљивости и магле ударио у планину код села Зарожје између Рогатице и Горажда.
Капетан I класе Момчило Петровић, пилот-ловац
Момчило је рођен у Прокупљу 30. марта 1908. године. Након завршене Војне академије, ступа у ваздухопловство, где завршава Пилотску школу и све разделе ловачке обуке, да би 1936. године стекао звање ловца. Због мањих здравствених проблема бива пребачен са ловачке на бомбардерску авијацију. Априлски рат га затиче на аеродрому Горобиље на дужности извиђача и пилота на авиону Савоја Маркети.
Након издаје у јединици, група пилота се одважила да прелети за СССР. Момчилова Савоја је одмах након полетања због слабе видљивости и магле ударила у планину недалеко од Рогатице.
Наредник Павле Стрман, летач-радиотелеграфиста
Павле Стрман је рођен 29. децембра 1911. године у села Кострељница крај Литје у Словенији. У Новом Саду је завршио Подофицирску ваздухопловну школу, смер радиотелеграфиста, да би потом завршио и летачку обуку за то занимање, као и обуку за бомбардера-стрелца, у Белој Цркви 1937. године. За време Априлског рата је био на аеродрому у Горобиљу.
Погинуо је 11. априла код села Зарожја у близини Рогатице, као члан посаде једне Савоје, којом је управљао капетан Јефта Бошњак, а која је ударила у брдо због магле, приликом прелета у СССР.
Поручник Милан Продановић, пилот
Милан је рођен у Новом Саду 28. фебруара 1911. године. Пилотску школу је завршио у Панчеву 1938. године и одмах је био распоређен У Седми бомбардерски пук у Прељини, где је и дочекао Априлски рат.
Одмах на почетку рата Миланова јединица је добила задатак бомбардовања италијанских положаја код Скадра, где се Милан тог 6. априла нарочито истакао. Два дана касније је успешно извршио задатак и у Качаничкој клисури. На дан 10. априла, Милан је добио наредбу да са својом Савојом прелети за Никшић. Сложени метео услови и претпоставка диверзије на навигационим уређајима, тек након неког времена, поручник Продановић уместо да се нађе у Никшићу, затекао се на дијаметрално супротном делу земаљског шара. Био је изнад Констанце у Румунији. Вероватно изненађен орографијом терена и непознатим летелиштем, превео је летелицу у поредак за слетање, али је пре него што је додирнуо писту аеродрома овог румунског града, крилом ударио у некакав антенски стуб, што је било кобно за Милана и њговог стрелца.
Наредник Стеван Кнежевић, летач-стрелац
Стеван је био родом из села Влашкова код Пљеваља, где се родио 1913. године. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу у Новом Саду, а потом у Белој Цркви и обуку за летача стрелца. На тој дужности је и дочекао Априлски рат на аеродрому Прељина код Чачка, авион Савоја Маркети.
За Стевана је био кобан 10. април, када је у посади са пилотом Миланом Продановићем покушао да слети на аеродром у Констанци у Румунији, где су непосредно пре слетања имали удес са трагичним последицама.
Наредник Војислав Мећикућић, летач-механичар
Војислав је рођен 24. априла 1915. године у Спужу крај Подгорице. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу у Новом Саду и обуку за механичара. Рат га је затекао на тој дужности у Седмом бомбардерском пуку у Прељини.
Погинуо је приликом прелета дела његове јединице за СССР 11. априла, када су након изласка из круга и заузимања курса ка истоку због магле и слабе видљивости авионом ударили у планину Игман.
Наредник Стеван Вујаклија, пилот
Стеван је рођен у Невесињу 30. октобра 1913. године. После завршетка Подофицирске ваздухопловне и механичарске школе у Новом Саду, 1936. године завршава и Пилотску школу у Мостару и бива промовисан у то летачко звање. Као пилота, Априлски рат га је затекао на аеродрому Прељина код Чачка.
Погинуо је 16. априла 1941. године, приликом прелета са никшићког аеродрома за Грчку. Место погибије никада није утврђено, пошто се зна да је полетео из Никшића, али до Грчке није никада стигао.
Нижи ваздухопловнотехнички чиновник IV класе Обрад Милићевић, пилот
Обрад је рођен 26. септембра 1908. године у селу Лозници код Чачка. Завршио је Подофицирску артиљеријску школу, али је „баталио“ топове и окренуо се „јеропланима“. Прешао је у ваздухопловство и ступио у Пилотску школу у Мостару, коју је са свим разделима обуке (ноћно летење, бомбардовање и гађање) завршио 1938. године и стекао летачко звање-пилот. Рат га је затекао у 11 групи на аеродрому Велики Радинци код Руме.
Погинуо је 6. априла, приликом бомбардовања немачког аеродрома код Арада. Његов Бристол Бленхајм је оборен од стране немачке ПВО тог румунског аеродрома.
Потпоручник Сретен Глишовић, летач-извиђач
Сретен је такође био из околине Чачка. Рођен је у селу Међувршје 18. гебруара 1912. године. Након Гимназије, ступа у Војну академију, а затим бива постављен у ваздухопловство, где 1939. године након завршене обуке стиче летачко звање-извиђач. Летео је у том својству као члан посаде авиона Бристол Бленхајм и Априлски рат га је затекао у Руми.
Погинуо је 6. априла, када је авион у ком је Сретен летео, а којим је управљао његов земљак од горе, Обрад Милићевић, оборен изнад аеродрома у Араду.
Нижи ваздухопловнотехнички чиновник III класе Тодор Радовић, пилот
Тодор је био родом из Острожца код Карловца. Рођен је 25. маја 1905. године. Прво је завршио Подофицирску школу пешадије, да би се након неколико година службе у том роду пријавио на конкурс Пилотске школе у Мостару. Успешно је завршава и постаје пилот на Бристол Бленхајму и бива распоређен у 11. групу на аеродром Велики Радинци.
И он је погинуо 6. априла приликом бомбардовања Арада. Он је успео да изврши задатак и да изручи товар бомби на немачки аеродром, али га је приликом повратка са задатка оборио немачки ас, мајор Арнолд Лигниц.
Поручник Славко Зеленика, пилот
Славко је рођен 27. септембра 1916. године у Приједору. Завршио је Војну академију и летачку обуку за извиђача 1939. године.
Погинуо је 6. априла, након повратка са задатка бомбардовања немачког аеродрома код Арада, када је авион у којем је Славко био заједно са Тодором Радовићем, оборио немачки ваздушни ас Арнолд Лигниц.
Капетан Боривоје Миловановић, пилот
Боривоје је рођен у Београду 2. марта 1910. године. Завршио је Војну академију, а потом прво летачку обуку за извиђача, затим курс за аерофото снимање, да би на крају 1938. године завршио и Пилотску школу у Мостару.
Погинуо је 6. априла када је његов авион нападнут и оборен изнад немачког аеродрома код Темишвара који је Боривоје имао задатак да бомбардује.
Поручник Михајло Кусовац, летач-извиђач
Михајло је рођен у селу Зачир код Цетиња. Након Војне академије, ступа у ваздухопловство и завршава летачку обуку за извиђача 1938. године у Панчеву.
Погинуо је 6. априла приликом бомбардовања немачког аеродрома у Темишвару. Авион у којем је Михајло био, а којим је управљао Боривоје Миловановић, оборили су немачки ловци из састава ПВО аеродрома.
Капетан Живомир Петровић, пилот
Живомир је рођен у селу Пољаница код Качера на Златибору, 28. октобра 1909. године. По завршеној Војној академији ступио је у ваздухопловство где је прошао прво обуку за извиђача, да би потом у Мостару завршио и Пилотску школу и 1938. године промовисан био у летачко звање-пилот. Летео је на авиону Бристол Бленхајм у саставу 11. извиђачке групе.
Погинуо је 8. априла приликом бомбардовања покрета немачких моторизованих јединица на путу Куманово-Прешево. Немци су успели да организују ПА артиљерију и ватра њихових флакова је била погубна за Живомира.
Наредник Блажа Гардашевић, летач-радиотелеграфиста
Блажа (или Блажо) је рођен 10. фебруара 1913. године у Ублинама Чевским код Цетиња. Прво је завршио Подофицирску школу и радио је у коњици. Потом је прешао у инжињерију, а касније је ступио у ваздухопловство и завршио радиотелеграфски курс и летачку обуку за то занимање. На аеродрому Велики Радинци код Руме је над њиме спроведена и обука за стрелца на авиону Хокер Хајнд.
Погинуо је приликом повратка са успешно извршеног задатка бомбардовања немачке тенковске колоне код Прешева, када је авион у којем је Блажо био ударио у једно брдо код села Драгинца у Мачванском срезу.
Поручник Јанићије Кораћ, пилот
Јанићије је рођен 3. новембра 1911. године у селу Висибаба код Ужичке Пожеге. Након Војне академије, ступио је у ваздухопловство, где је 1938. године у Панчеву завршио Пилотску школу. Распоређен је у 11. групу на аеродрому Велики Радинци код Руме.
Трећег дана Априлског рата, успешно је извршио задатак бомбардовања колоне немачких тенкова код Прешева, али је приликом повратка на матични аеродром у Руми, морао да слети на параћински аеродром Давидовац, због магле и лоше видљивости. Када су 10. априла временски услови дозволили да Јанићије полети за Руму, у фази „затрчавања“ летелице због високог снега којим је била прекривена травната писта аеродрома у Параћину, авион се занео, нагнуо на једну страну приликом чега је дошло до лома крила и неконтролисаног окретања авиона, који је на крају експлодирао, а Јанићије који је био у њему је погинуо.
Наредник Душан Вучковић, летач-радиотелеграфиста
Душан је рођен у Београду 10. марта 1912. године. Завршио је Подофицирску ваздухопловну школу, а потом и летачку обуку за радиотелеграфисту.
Погинуо је 10. априла на аеродрому Давидовац код Параћина, када је као члан посаде био у летелици са Јанићијем Кораћем, када је летелица у фази полетања имала удес са трагичним последицама по њих.
Поручник Драгомир Добровић, летач-извиђач
Драгомир је рођен 27. фебруара 1916. године у Новом Топољу код Славонског Брода. По завршетку Војне академије, бива распоређен у ваздухопловство, где 1939. године у Панчеву завршава летачку обуку за извиђача и на тој дужности, на авиону Бристол Бленхајм је дочекао Априлски рат.
Погинуо је 10. априла у Давидовцу крај Параћина као члан посаде са поручником Кораћем, када се њихов Бристол Бленхајм због високог снега на писти, у фази полетања занео, преломио и експлодирао.
Поручник Растислав Пешић, пилот
Растислав је био родом из Лесковца. Рођен је 11. октобра 1914. године. Након Војне академије, прво је у Новом Саду завршио извиђачку, да би 1940. године у Панчеву завршио Пилотску школу.
Са аеродрома Велики Радинци код Руме је полетео 8. априла са задатком да бомбардује колону немачких тенкова код Прешева. Када се враћао са успешно обављеног задатка, због временских услова је морао да одступи западно од маршруте како би Руми пришао са југа од Мачве. Али се тада и на Мачву спустила густа магла. Својим Хокер Хајндом је ударио у једно брдо код села Драгинца и на месту остао мртав.
Потпоручник Бранко Нововић, летач-извиђач
Бранко је рођен у Мартинићима код Даниловграда 28. септембра 1914. године.Завршио је Војну академију, а потом, ступивши у ваздухопловство 1938. године и летачку обуку за извиђача.
Приликом бомбардовања немачке моторизоване колоне код Прешева 8. априла, ватра немачких флакова је погодила летелицу у којој се налазио Бранко и усмртила га.
Пуковник Стјепан Буразовић, пилот
Стјепан је из Петриње, где се родио 1896. године. Као бивши летач Аустроугарског ваздухопловства, прикључује се војсци новоформиране Краљевине и већ следеће 1919. године постаје Командант Мариборске леталске сатније, која је учествовала у операцијама на Корушком фронту. Ипак он је све летачке и командантске дужности вршио не као пилот, него као ваздухопловни извиђач, да би тек 1940. године завршио Пилотску школу. Рат га је затекао на некој високој дужности у Команди ваздухопловства (не знам којој).
Погинуо је 9. априла у авионском удесу током лета на релацији Краљево-Лешница.
Ђорђе Николић, авиомеханичар
Ђорђе се родио у Турији 23. јуна 1901. године. Као свршени аутомеханичар војни рок је служио у Аутокоманди, да би се после тога запослио у авионској радионици 6. ловачког пука у Земуну, као авиомеханичар. Априлски рат га је затекао на аеродрому у Краљеву, где је био механичар на авиону Рода, којим је пилотирао пуковник Буразовић.
Погинуо је са њим у посади 9. априла, када су из Краљева кренули за Лешницу да пренесу неку важну пошту у ратну Команду ЈКВ. Њихова Рода се срушила код села Планинице у општини Мионица.
Капетан I класе Братислав Трајковић, пилот
Братислав је рођен у Београду 24. августа 1906. године. Након завршене Војне академије ступио је у ваздухопловство где је прво постао извиђач, да би у Новом Саду завршио Пилотску школу 1933. године. Био је пилот у склопу летачке јединице Министарства војске и морнарице.
Погинуо је 13. априла 1941. године приликом немачког бомбардовања сарајевског аеродрома. Није ни стигао да полети.
Капетан I класе Милан Јанковић, пилот
Милан је рођен у Крушевцу 22. фебруара 1909. године. Након Војне академије бива распоређен у ваздухопловство где завршава прво школу за извиђача, а затим у Новом Саду и Пилотску школу. Био је распоређен на дужност пилота за везу у Министарству војном.
Погинуо је 13. априла приликом немачког напада на сарајевски аеродром.
Капетан I класе Синиша Синобад, пилот-ловац
Синиша је рођен у Книну 1. фебруара 1910. године. Завршио је Војну академију 1931. године, а затим је прешао у ваздухопловство, где је зваршио Пилотску школу и обуку за ловца 1939. године. Априлски рат га је затекао на дужности командира у Ваздухопловној академији, одакле је одмах пребачен у 603. ваздухопловну групу.
Погинуо је 16. априла приликом прелета за Грчку, када је по једном извору због лоше видљивости ударио у планину Олимп, док је друга верзија да су га оборили немачки ловци.
Капетан Димитрије Брајевић, пилот-ловац
Димитрије је рођен 12. фебруара 1912. године на Цетињу. Након завршене Војне академије, бива распоређен у ваздухопловство, где прво постаје извиђач, да би након завршетка мостарске Пилотске школе 1939. године постао ловац. Био је распоређен у Седми бомбардески пук
Погинуо је у авиону Капрони Либечио приликом прелета за Грчку 16. априла.
Наредник Данило Дејић, пилот
Данило Дејић је рођен 8. априла 1911. године у Лабудском код Зворника. По завршетку Ваздухопловне подофицирске школе у Новом Саду, отишао је у Мостар где је 1935. године завршио пилотску школу.
Погинуо је 16. априла приликом прелета за Грчку у посади са Синобад Синишом.
Мајор Ђорђе Станојловић, летач-извиђач
Ђорђе Станојловић је рођен 26. фебруара 1904. године у Београду. Завршио је Војну академију и Вишу војну академију као и припремну Генералштабну школу. У ваздухопловству је завршио обуку за летача-извиђача. Био је на дужности у Генералштабу.
Погинуо је 16. априла приликом прелета за Грчку, у Капронију у посади са Синобадом. Том приликом је погинула и његова жена која се такође налазила са њима у летелици.
Капетан Данило Грбић, пилот-ловац
Данило је рођен 4. септембра 1909. године у Кореници. Након завршене Војне академије, ступа у ваздухопловство, где завршава Пилотску школу и обуку за ловца, односно курс за наставника летења. Априлски рат га је и затекао у Мостару на тој дужности.
Другог дана Априлског рата, 7. априла једна група италијанских бомбардера праћених ловцима је преко Мостара прелетела пут Сарајева. Данило је полетео у Харикену и напао непријатељску формацију. У ваздушном дуелу је био погођен, али је рањен успео да искочи из летелице и падне негде код Трнова. Међутим, пошто помоћ задуго није дошла, Данило је преминуо.
Наредник Ђорђе Цветковић, пилот-ловац
Ђорђе је рођен у Рековцу 6. априла 1912. године. Завршио је Ваздухопловну подофицирску школу за авиомеханичара, а потом и Пилотску школу у Мостару, односно Ловачку у Нишу 1939. године. Априлски рат га је затекао на мостарском аеродрому као наставника летења.
Погинуо је 6. априла изнад Подгорице на свој рођендан. Задатак му је био да брани небо изнад града. Успео је у дуелима да обори две непријатељске летелице, али му је понестало муниције. Одлучио се да изведе исто оно што је тог јутра урадила група његових колега у Куманову. Вештим маневрима је избегавао ватру непријатеља, а онда када су се стекли услови, извео је „таран“ и тако оборио још једног непријатеља, али је том приликом и сам изгубио живот.
Потпоручник Миленко Миливојевић, пилот-ловац
Миленко је рођен 14. септембра 1910. године у Севојну. Након Војне академије, у Мостару је завршио Пилотску школу и све разделе ловачке обуке и остао је у истом гарнизону да ради као наставник летења, где га је и затекао Априлски рат.
Погинуо је 6. априла изнад Подгорице, бранећи небо од напада непријатељских бомбардера. Успео је да извојује једну победу и обори непријатеља, али га је у другом дуелу оборио немачки ваздушни ас (135 победа), мајор Јоаким Минхеберг.
Нижи ваздухопловнотехнички чиновник IV класе Миладин Дендић, пилот
Миладин је рођен 1906. године у селу Заград код Никшића. Прво је завршио Подофицирску школу пешадије и једно време заиста радио као пешадинац, да би се јавио на конкурс за пилота бомбардера у оквиру Седмог бомбардерског пука, где га је и затекао Априлски рат.
Тешко је рањен 12. априла у близини Јабланице. По доласку у Мостар и пријему у болницу, недуго након тога је подлегао ранама.
Капетан Аугуст Нежмах, пилот-ловац
Аугуст је рођен 31. августа 1901. године у Долошкој Гори у Словенији. Завршио је Коњичку подофицирску школу, да би се касније „предомислио“ и прешао у ваздухопловство. У авијацији је након завршене Пилотске школе прошао све разделе ловачке обуке, а Априлски рат га је затекао на дужности наставника летења у Првој пилотској школу у Рајловцу крај Сарајева.
Погинуо је 6. априла 1941. године, приликом непријатељског напада на рајловачки аеродром.
Поручник Слободан Михић, летач-извиђач
Слободан је рођен 7. априла 1914. године у Стоцу. Након Војне академије ступа у ваздухопловство и у Панчеву 1939. године завршава обуку за летача-извиђача. Априлски рат га је затекао у саставу извиђачке групе на аеродрому Смедеревска Паланка.
Погинуо је 10. априла док је бомбардовао немачку колону тенкова на путу Ћуприја-Лапово. Наиме ватра немачких флакова му је нанела повреде, и док је пилот Поручник Владо Јанковић прекинуо дејство и пожурио назад у Паланку не би ли спасао Слободану живот, када су слетели на писту за Слободана је већ било касно. Преминуо је.
