Ваздухопловна хронологија (код нас)
- 1. септембра 1908. године, по наредби коју је потписао ђенерал Степа Степановић, у Нишу је организована Голубија станица са задатком да преноси ваздушним путем војне поруке и обавештења. [линк]
- 8. септембра 1944. године, у главним штабовима НОВЈ постављени су ваздухопловни референти за обезбеђивање прихвата помоћи од савезника и евакуацију рањеника ваздушним путем. У неким дивизијама, с истим циљем су формирана и ваздухопловна одељења. [линк]
- 9. септембра 1902. године, француски часопис Технолошки билтен у броју 9, објавио је да: “...осим у земљама које предњаче у развоју ваздухопловства (Француска, Немачка, Русија, Велика Британија) уз Шпанију, Португалију, Данску, Румунију, Јапан и Краљевина Србија већ дуже време ради на успостави војног ваздухопловства, настојећи да образује војну аеростатску службу, пратећи значај и развој њених средстава.“ [линк]
- 9. септембра 1923. године, отворена је ноћна линија од Београда, односно Панчева до Букурешта, која је и прва ноћна линија ваздушног путничког саобраћаја у свету. [линк]
- 11. септембра 1997. године, у Београду је група ваздухопловних стручњака и ентузијаста:Бранко Вукелић, Бранко Николић, Бранислав Јовановић, Александар Кусовац и Бранко Пухарић, покренула је ваздухопловни часопис Аеромагазин. [линк]
- 12. септембра 1926. године, у Краљеву је основан „Државни завод за производњу авиона металне конструкције“. Ова фабрика почела је 1927. године серијску производњу 425 авиона бомбардера и извиђача Бреге 19 по француској лиценци. Завод је преименован је 15. маја 1939. године, у „Државну фабрику авиона-ДФА“, која је почела да производи по немачкој лиценци бомбардере металне конструкције Дорније До-17, са домаћим моторима „К-14“. [линк]
- 12. септембра 1945. године, у Панчеву је формирано Ваздухопловно војно училиште за школовање пилота и извиђача. Сви питомци Прве класе били су учесници НОР-а. [линк]
- 14. септембра 1923. године, преуређено је устројство Одељења за ваздухопловство. Формирана су четири одсека: оперативни; технички; општи; грађевински. Хидро-авијација је издвојена из састава ваздухопловства и стављена у надлежност Одељења за морнарицу. Одсек за цивилно ваздухопловство је укинут, а његова надлежност је пренета под компетенцију Оперативног одсека ваздухопловног одељења. Ваздухопловни арсенал је преименован у Ваздухопловно-технички завод, упоредо с тим убрзан је рад на организовању, обуци и оспособљавању ваздухопловнотехничке службе. Ваздухопловне команде у Новом Саду и Мостару, примиле су коначно у свој састав све армијске ескадриле. Тако је армијско ваздухопловство дошло под надлежност начелника Одељења за ваздухопловство. Јуна 1924. године, Одсек за поморско ваздухопловство враћен је у Одељење морнарице Министарства војног. [линк]
- 14. септембра 1944. године, погинуо је мајор-пилот Фрањо Клуз, из Прве ескадриле НОВЈ на борбеном задатку код Омиша. [линк]
- 14. септембра 1945. године, 254 ловачки авијацијски пук прелетео је из СССР-а у Југославију. [линк]
- 15. септембра 1916. године, са Солунског фронта је авионом пребачен у Топлицу, у непријатељску позадину Коста Миловановић ради организовања Топличког устанка. [линк]
- 15. септембра 1918. године, почела су дејства авијације у пробоју Солунског фронта. Ваздухопловну подршку Прве и Друге српске армије вршило је 10 ескадрила, укључујући 1. и 2. српску ескадрилу са преко 80 авиона. [линк]
- 16. септембра 1943. године, при Врховном штабу НОВЈ формирано је Ваздухопловно одељење. [линк]
- 18. септембра 1943. године, после капитулације фашистичке Италије заплењено је више авиона које су после тога користиле јединице НОВЈ. [линк]
- 19. септембра 1885. године, у Књажевцу је рођен Живојин Станковић, један од првих шест српских пилота. Пилотску диплому ФАИ број 1027 је добио у Француској августа 1912. године. На Солунском фронту је био командир Аеропланског депоа. Умро је 1918. године. [линк]
- 20. септембра 1844. године, у 76-ом броју листа “Новине сербске”, објављен је чланак “Воздухопловие” од Матије Бана. То је први писани докуменат о ваздухопловству у Србији. [линк]
- 21. септембра 1874. године, у Аранђеловцу се родио Коста Милетић, наш први школовани ваздухопловац и наш први аеронаут-пилот балона. Први је летео на првом балону названом “Србија” који је Краљевина Србија купила 1909. године. Био је први командант Ваздухопловне команде Српске војске формиране 24. децембра 1912. године у Нишу, и први командант Српске аеропланске ескадре формиране на Солунском фронту, из које је израсло ваздухопловство Краљевине Југославије. [линк]
- 21. септембра 1911. године, на импровизованом аеродрому Бањица у Београду, летео је чешки пилот Рудолф Симон и доживео удес. Тада је поломио свој авион. [линк]
- 21. септембра 1944. године, у Москви је постигнут споразум између Југославије и СССР-а о формирању две ваздухопловне дивизије и о школовању ваздухопловног кадра за потребе Југословенске армије. [линк]
- 22. септембра 1944. године, на аеродрому Залужани код Бања Луке су формиране, од заплењених непријатељских авиона две ескадриле 5. Корпуса НОВЈ. [линк]
- 23. септембра 1884. године, у Ваљеву је рођен Боривоје Мирковић. Војну академију је завршио 1911. године и постао артиљеријски потпоручник. Учествовао је у Ослободилачким ратовима 1912/13. године. На Солунском фронту се добровољно јавио за авијатичара и 1916. године завршио школу у Шартру и Авру и постао је пилот-ловац. Летео је на авиону Њепор. После рата 1922. године завршио је Вишу школу војне академије у чину потпуковника. Био је командант ваздухопловног пука и бригаде, начелник штаба, те помоћник и командант Ваздухоплвоства војске КЈ. У Априлском рату предао је команду над ваздухопловством 14. априла, и евакуисан је на Блиски Исток. На челу ваздухопловства КЈ био је и од маја 1941. до фебруара 1942. када је пензионисан у чину дивизијског генерала. Постао је 1937. године први пилот генерал у Југославији. Умро је у Лондону 21. августа 1969. године, где је и сахрањен. [линк]
- 24. септембра 1987. године, први двоседи Миг-29УБ слетели су на аеродром Батајница. [линк]
- 26. септембра 1981. године, отет је ЈАТ-ов Боинг 727 на линији Дубровник-Титоград-Београд. Посада и путници савладали су отмичаре на аеродрому Ларнака на Кипру. [линк]
- 30. септембра 1912. године, објављена је мобилизација српске војске, као увод у Први балкански рат, те су из Француске одмах позвани пилоти који су тамо били на школовању. [линк]
- 30. септембра 1915. године, редов Радоје - Рака Љутовац из артиљеријског пука “Танаско Рајић”, првом гранатом хицем из противавионског топа је оборио немачки авион изнад Крагујевца. Данас се овај датум обележава као дан АРЈ ПВО. [линк]
- 30. септембра 1916. године, посада у саставу потпоручник-пилот Бранко Наумовић и наредник Морис Роајабл, са авионом Ф.40 који је носио 4 велике бомбе бомбардовали су Софију. Полетели су са а. Микра код Солуна у 7.15 сати, а над бугарском престоницом били су у 9.15 часова. Са висине 3000 м одбацили су бомбе. Напало их је пет бугарских ловачких авиона. Упркос јуначкој одбрани, наш авион је оборен, а посада повређена и заробљена. После рата потпоручник Наумовић се вратио у Отаџбину. Након овог успешног бомбардовања Софије непријатељске снаге престале су да бомбардују из ваздуха Солун, чиме је постигнут циљ наведене операције. [линк]
Ваздухопловна хронологија (у свету)
- 1. септембра 1913. године, француски пилот Адолф Пего је извео први леђни лет и прву петљу на авиону типа Блерио. [линк]
- 1. септембра 1939. године, пољски пилот поручник Владислав Гнис је у 5.30 сати, својим авионом ПЗЛ-П11 оборио немачку Штуку Ју-87. То је била прва савезничка победа у ваздушним борбама у Другом светском рату. [линк]
- 8. септембра 1944. године, на Париз је испаљена прва ракета В-2. За разлику од В-1, В-2је имала надзвучну брзину и дужину од 14 метара са ракетним мотором на алкохол и течним кисеоником који су развијали потисак од 28000 килограма. Ракета је достизала висину од 180 км и долет до 350 км. Носила је бојеву главу са 1000 килограма експлозива, али је подбацивала у прецизности до 4 км. За 7 месеци на Лондон је лансирано 1300 В-2 ракета, на Антверпен 1610, а на Брисел 151 ракета. Главни конструктор В-2, био је Вернер фон Браункоји се одмах по капитулацији Немачке предао америчкој армији и наставио усавршавање ракета у САД. [линк]
- 11. септембра 1983. године, полетео је прототип италијанског борбеног хеликоптераА-129 Мангуста. [линк]
- 13. септембра 1906. године, чувени француски пилот и конструктор Алберто Сантос Димон је извршио прво јавно летење, у Багатели (Француска). То летење је трајало 21 секунду на даљини 220 метара. [линк]
- 15. септембра 1991. године, полетео је прототип америчког војног транспортног авионаЦ-17А Глоубмастер III. [линк]
- 16. септембра 1975. године, полетео је први МиГ-25МП, који је 1981. године преименован у МиГ-31. [линк]
- 17. септембра 1944. године, највећи савезнички ваздушни десант на Рајни је претрпео неуспех. Заробљено је 6500 британских падобранаца. [линк]
- 18. септембра 1928. године, полетео је немачки дирижабл ЛЗ-127-„Гроф Цепелин“, који је пројектовао наследник грофа Цепелина, доктор Хуго Екснер. Дирижабл је био дугачак 126 метара, имао је пречник 30 метара и био је напуњен са 105.000 м3 гаса. Имао је пет „Мајбахових“ мотора од по 500 КС, који су обезбеђивали брзину лета од 115 км/час. Укупна тежина дирижабла, достизала је 116800 кг, а могао је да прими и 20 путника којима је био обезбеђен највећи комфор. Цепелин је био намењен одржавању редовног прекоокеанског саобраћаја, па је већ 11. октобра 1928. године обавио први комерцијални лет преко северног Атлантика, од Фридрисхафена до Њу Џерзија, а од 1930. летео је и преко јужног Атлантика ка Рио де Жанеиру. [линк]
- 19. септембра 1783. године, у Версају се у присуству краља и целог двора, уздигао плаво-бели балон браће Монголфије висок 19 метара, који је у корпи носио прве ваздушне путнике:овцу, петла и патку. Животиње су после неколико минута живе враћене на земљу. Балон је прелетео 4 километра. [линк]
- 21. септембра 1961. године, полетео је прототип познатог америчког хеликоптера ЦХ-47 Чинук. [линк]
- 23. септембра 1913. године, француски пилот Ролан Гарос је са авионом типа Моран-Солније први прелетео Средоземно море, од Сан Рафаела до Бизерте. [линк]
- 24. септембра 1852. године, полетео је први управљив дирижабл дужине 44 метра са мотором од 3 КС, конструктора француза Анри Жифара. [линк]
- 29. септембра 1907. године, Луј Бреге је први полетео вертикално на летилици сличној хеликоптеру. [линк]
- 30. септембра 1975. године, полетео је борбени хеликоптер АХ-64 Апач. [линк]