Октобар

Ваздухопловна хронологија (код нас)

• око 1. октобра 1912. године, заплењена су два турска авиона РЕП К, у железничком транспорту код Ниша. [линк]

• 1. октобра 1917. године, потпуковник извиђач Петар Мирковић је постављен за вршиоца дужности команданта српске Аеропланске ескадре, уместо оболелог Косте Милетића, и на тој дужности је остао до преласка у Нови Сад после пробоја Солунског фронта. [линк]

• 1. октобра 1949. године, формиран је Факултет авијације, касније КША, односно  Командно-штабна школа РВ и ПВО. Истог датума је формирана и ВТВА у Жаркову. [линк]

• 4. октобра 1944.  године, погинуо је мајор-пилот Ратко Јовановић из Прве ескадриле НОВЈ на борбеном задатку код Маглаја. [линк]

• 9. октобра 1929.  године,  Аеропут је отворио прву међународну ваздушну линију, од Београда преко Загреба за Грац и Беч. Исте године отворена је линија Београд – Скопље, а Аеропут је приступио ИАТА-Удружењу за међународни ваздушни саобраћај. [линк]

• 11. октобра 1912. године, на седници Министарског савета комисији за набавку авиона (коју су чинили официри-питомци у Француској) стављен је на располагање кредит од 500000 динара у злату за куповину авиона, ваздухопловне опреме и  исплату унајмљених страних пилота. [линк]

• 12. октобра 1927. године, Индустрија аеропланских мотора А.Д. у Раковици, код Београда, која је била мешовито француско-југословенско  предузеће, добила је дозволу за рад. [линк]

• 12. октобра 1944. године, Друга ескадрила НОВЈ је прелетела са аеродрома Бенина у Либији на аеродором Кане у Италији, одакле је 13. октобра извршила први борбени задатак над територијом Југославије (извиђање и напад на друмски саобраћај код Аржана, који је предводио потпоручник Станислав Воук. [линк]

• 12. октобра 1986. године, свечано је отворен аеродром у Нишу. [линк]

• 13. октобра 1923. године, у Новом Саду је основана фабрика ваздухоплова Икарус. [линк]

• 14. октобра 1943. године, у Ливну је формирана Прва Ваздухопловна база НОВЈ. [линк]

• 16. октобра 1939. године, у Сремској Митровици је основана фабрика авионаАлбатрос. [линк]

• 16. октобра 1993. године, изведен је први лет моторним змајем изнад Београда-Калемегдана у оквиру првог аеро митинга аеро клуба Наша крила. Први пут су обављени и скокови падобранаца из истог моторног змаја. Полетање и слетање је организовано са савског кеја између моста  „Газела“ и трамвајског моста, а летео је змајар Бранимир Бане Миљковић. [линк]

• 17. октобра 1909. године,  др Владимир Алексић је извео у Панчеву први лет једрилицом властите конструкције уз помоћ гумене затеге. [линк]

• 19. октобра 1964 године, на Авали се срушио совјетски путнички авион Ил-18. [линк]

• 20. октобра 1983. године, полетео је прототип ојачаног авиона Орао у верзији ловца-бомбардера. [линк] 

• 22. октобра 1921. године, у Београду је основан Српски аероклуб. Клуб је основало 15 пилота са Солунског фронта. За почасног председника је изабран др Арчибалд Рајс, за председника Матија Хођера, за секретара Сава Микић, за благајника Драгиша Вујић и за библиотекара Сава Симић. [линк]

• 22. октобра 1946. године, полетео је прототип Икарусовог авиона Аеро 2Б-првог прототипа израђеног у послератној Југославији. [линк]

• 25. октобра 1916. године, авиони из ескадрила Српске авијатике у току операција за пробој Солунског фронта бомбардовали су непријатељске објекте у дубини бугарске територије.

• 25. октобра 1952. године, полетео је први југословенски млазни авион 451М , чији је конструктор био Драгољуб Бешлин. [линк]

• 26. октобра 1944. године, за летење је оспособљена писта земунског аеродрома. [линк]

• 29. октобра 1945. године, формиран је Штаб Ратног ваздухопловства ЈА са  седиштем уЗемуну. [линк]

• 31. октобра 1917. године, Бугари су у Нишкој тврђави стрељали наредника-пилота Синишу Стефановића. Он се са капетаном Јованом Илићем авионом спустио у Топлицу, но Бугари су их заробили и капетана Илића одмах убили. [линк]

• 31. октобра 1974. године, полетео је први прототип југословенског авиона Орао. За командама је био пилота ВОЦ-а, мајор Владислав Славујевић. [линк]

Ваздухопловна хронологија (у свету) 

• 3. октобра 1967. године, амерички хиперсонични авион NA X-15 је постигао брзину од 6,72маха. [линк]

• 4. октобра 1957. године, полетео је први вештачки сателит, Спутњик-1. Био је тежак 85 кг, пречника 58 цм, а у орбити је летео елиптичном путањом, удаљен од Земље од 228 до 947 километара. Путању око Земље је прелазио за 96 минута. [линк]

• 14. октобра 1905. године, у Паризу је основана Међународна аеронаутичка федерација -ФАИ. [линк]

• 14. октобра 1919. године, француски пилот Етјен Пуле је авионом Кодрон полетео маршрутом Париз - Рангун, дугом 10554 км, коју је прелетео, са прекидима, за 47 дана. [линк]

• 14. октобра 1947. године, амерички пилиот Чак Јегер је постигао брзину од 1,07 Маха на авиону Бел Икс-1 и тако пробио “звучни зид”. [линк]

• 20. октобра 1956. године, полетео je прототип америчког хеликоптера УХ-1 Ирокез.  [линк]

• 22. октобра 1797. године, изведен је први падобрански скок из корпе балона. Са висине од 1000 метара,  извео га је Француз Андре Жак Гарнерен, изнад парка Монс у Паризу. Падобран је био направљен од јаког платна за једра ојачаног прошивањем. [линк]

• 23. октобра 1911. године, авион је први пут употребљен у ратне сврхе. Капетан италијанске војске Карло Мариа Пиаца је за време турско-италијанског рата извиђао проптивничке положаје у Либији. [линк]

• 23. октобра 1934. године, италијански пилот Франческо Анђело је постигао брзину од 709,209 км/ч хидроавионом МЦ72. Тај рекорд је држан све до марта 1939. године. [линк]

• 23. октобра 1967. године, полетео је прототип канадског противпожарног авиона ЦЛ-225 Канадер. [линк]

• 25. октобра 1936. године, новозеланђанка Жан Батен је поставила рекорд у самосталном лету од Аустралије до Енглеске (14224 миља) за 9 дана, 18 часова и 15 минута, не рачунајући 2 дана проведена у Сиднеју. [линк]

• 26. октобра 1973. године, полетео је први прототип школско-борбеног авиона Алфа Џет. [линк]