Март

Ваздухопловна хронологија (код нас)

• 1. марта 1916. године, на Крфу је формиран Аероплански депо. [линк]

• 1. марта 1919. године, у Новом Саду је основана Ваздухопловна команда са седиштем на Петроварадинској тврђави, а убрзо се отварају и Ваздухопловни арсенал и школа за обуку авио-механичара и специјалиста, Извиђачка школа те Школа за резервне пилоте официре, па тако Нови Сад постаје центар Српске авијатике. [линк]

• 3. марта  1915. године, француска ескадрила која је пошла у помоћ Србији, укрцана је у Марсеју на два брода ("Мосул" и "Света Јелена"). У Солун је стигла 10. марта а у Ниш 15. марта. Одатле је продужила за Смедеревску Паланку, односно Београд. [линк]

• 8. марта 1962. године, потписан је уговор за набавку првог млазног авиона за домаћи ваздушни саобраћај типа Каравела. Уговор је потписао директор ЈАТ-а Милан Симовић. [линк]

• 9. марта 1879. године, инжењер Огњеслав Костовић, Србин из Војводине, приказао је пред научницима у Петровграду своје пројекте махокрилца, хеликоптера и управљивог балона-дирижабла. Он је 1882. године, такође у Петровграду, правио велики дирижабл, ваздушни брод „Росија“ и за њега пројектовао и изградио бензински мотор од 80 коњских снага. [линк]

• 10. марта 1953. године, слетањем прва четири млазна авиона Т-33 Шутинг Стар на писту батајничког аеродрома, започела је "млазна ера" нашег РВ и ПВО. Слетање ваздухоплова је тада преносио и Радио Београд. [линк]

• 12. марта 1941. године, југословенске ваздухопловне јединице запоселе су 23 ратна аеродрома и летилишта предвиђена ратним планом „Р-41“. Предвиђајући могући развој ситуације и рат, Команда југословенског ваздухопловства је, за разлику од других делова војске, предузела потребне мере. Тако су једино ваздухопловне јединице непосредно пре почетка Априлског рата биле мобилисане у пуном саставу, јер је извршена тајна мобилизација. [линк] 

• 12. марта 1944. године, југословенско-британским протоколом је утврђено формирање борбене авијације НОВЈ. [линк]

• 15. марта 1927. године, у Земуну је основана фабрика авиона под називом „Фабрика аероплана и хидроплана Змај“, чији су оснивачи били инжењер Јован Петровић и индустријалац Драгољуб Штерић. Први авион Арно ХД-32 испоручен је војсци 17.марта 1928.године. [линк]

• 15. марта 1940. године, „Фабрика авиона Утва" са седиштем у Београду преселила је своје погоне у Панчево, где се и данас налази. Производила је школске авионе и једрилице. [линк]

• 17. марта 1947. године, решењем бр.106 Главне управе ваздушног саобраћаја ФНРЈ, из Првог транспортног пука демобилисано је и у дирекцију „Југословенског аеротранспорта“ распоређено 28 првих и других пилота, навигатора, радио-телеграфиста и механичара летача. [линк]

• 20. марта 1913. године, код Скадра је погинуо  наредник-пилот Михаило Петровић. Он је прва жртва српског војног ваздухопловства и друга у свету. [линк]

• 22. марта 1941. године, по наређењу Команде Ваздухопловства војске, све ваздухопловне јединице стављене су у стање пуне приправности. Успостављен је систем и организација оперативних веза тако да се у року од пет минута свако наређење могло доставити јединицама путем радио-станица или телефона. Старешине и војници и дању и ноћу, били су у ратним јединицама. За полетање на ратне задатке било је потребно: ловачкој авијацији  20 минута;  извиђачкој 25 минута; и бомбардерској 30 минута. [линк]

• 24. марта 1999. године, масовним дејствима авијације и крстарећих пројектила, почела је агресија НАТО на СР Југославију. [линк]

• 25. марта 1919. године, обављено прво слетање авиона СПАД 46 на београдски аеродром који се тада налазио код Панчева. [линк]

• 25. марта 1927. године, отворен је земунски аеродром и на њега је пребазирала 125. ловачка група из Новог Сада, под командом мајора Миодрага Томића. [линк]

• 25. марта 1999. године, погинуо је на борбеном задатку потпуковник-пилот Живота Ђурић, командант 241. ловачко бомбардерске ескадриле „Тигрови“, на авиону Орао. [линк]

• 26. марта 1999. године, на борбеном задатку погинуо је мајор-пилот ловац Зоран Радосављевић. [линк]

• 27. марта 1941. године, ваздухопловство је имало кључну улогу у војно-државном удару, када је одбачен срамни споразум о  приступању Краљевине Југославије "Тројном пакту" и она се сврстала у антифашистичку коалицију. Радио Бостон је 1. априла 1941. године објавио „да је Југославија својим наступом против сила осовине изазвала дивљење целог света". Но, после одлучног „НЕ“ Хитлеру, уследила је "казнена одмазда", изненадни напад фашистичких хорди на Југославију и  њен престони град Београд, који је започео ударима из ваздуха 6. априла 1941. године у  јутарњим  часовима. [линк]

• 27. марта 1999.  године, изнад сремског села Буђановци  наша ПВО је оборила тзв. „невидљиви“ авион Ф-117, понос ваздухопловне индустрије САД. [линк]

• 28. марта 1924. године, фабрика аероплана и хидроплана „Икарус“, свечано је испоручила први авион, назван ШБ-1 Мали Брандебург, а ускоро је произвела и први домаћи хидро-авион ШМ-1 који је одмах ушао у серијску производњу. [линк]

• 29. марта 1947. године, решењем бр.1395 Главне управе ваздушног саобраћаја ФНРЈ, у дирекцију „Југословенског аеротранспорта“ из Првог транспортног пука распоређено је 12 авио-механичара и електричара, чиме је формирана техничка служба ЈАТ-а. [линк]

• 31. марта 1941. године, после гоњења немачког извиђачког авиона до мађарске границе, приликом повратка на аеродром Велики Радинци, у авионском удесу погинуо је капетан пилот-ловац Милан Ђорђевић из Шестог ловачког пука са аеродрома Земун. Он је прва жртва априлског рата у нас. [линк]

Ваздухопловна хронологија (у свету)

• 1. марта 1912. године, амерички пилот, капетан Алберт Бери је први у свету скочио са падобраном из свог авиона, у Сент Луису у Америци. [линк]

• 2. марта 1949. године, „Супертврђава“ америчке авијације Боинг Б-50 - „Срећна дама 2“, извршила је први лет око света без међуслетања. Авион је прелетео 37.523 км за 94 сата и 1 минут уз просечну брзину од 398 км/час. У току лета 4 пута је пуњен горивом у ваздуху из авиона цистерне. Пилот, капетан Џејмс Галагер, са 14 чланова посаде, полетео је из базе Форт Ворт у Тексасу 26. фебруара и слетео на исто место 2. марта 1949. године. [линк]

• 2. марта 1969. године, полетео је прототип, а 1. октобра 1969. године и серијски суперсонични путнички авион Конкорд и успео да пробије „звучни зид“. У редовној експлоатацији на линијама између Европе и Америке Конкорд је летео двоструком брзином звука (2.155 км/час) на висини од 15.000 м и са 144 путника прелазио растојање између Париза и Њујорка за само 3 сата и 30 минута! Иако намењен пословним људима, Конкорд је, после удеса у јулу 2000. године, пре свега из комерцијалних разлога, повучен из саобраћаја јуна 2003. године. [линк] 

• 5. марта 1936. године, полетео је прототип авиона Спитфајер (К 5054) са пет уграђених топова и клипним мотором Мерлин фирме Ролс Ројс. Пројектант авиона био је Реџиналд Мичел, док је пробни пилот био Џозеф Самерс. [линк]

• 8. марта 1910. године, францускиња Ремон де Ларош је добила пилотску дозволу и тиме постала прва жена пилот у свету. [линк]

• 10. марта 1978. године, полетео је први прототип авиона Мираж 2000. [линк]

• 18. марта 1965. године, совјетски космонаут Алексеј Архипович Леонов је извршио први излазак у космички простор из свемирског брода Васход-2 у трајању од 12 минута и 9 секунди и тако постао први човек који је боравио у отвореном свемиру. [линк]

• 21. марта 1908. године, извршено је прво летење са путником. Пилот Леон Деланграж је на авиону Воазен повезао Анри Фармана као путника. Током нешто више од два минута лета, прелетели су 1500 метара. То се догодило у Иси Ле Мулину у Француској. [линк]

• 27. марта 1968. године, у удесу авиона МиГ-15 УТИ близу Кирзхатска, северно од Москве, погинуо је Јуриј Алексејевич Гагарин, први човек који је летео у свемир. [линк]

• 28. марта 1910. године, Анри Фабр је извршио први лет хидроавионом. [линк]

• 30. марта 1922. године, пилоти Гаго Кутињо и Артур Кабрал су прелетели Атлантик од Лисабона до Рио де Жанеира. Током лета три пута су мењали авион, а подухват су завршили 17. јуна. [линк]