Јован Југовић је рођен је 28. децембра 1886. године, у трговачкој породици у Београду, где је похађао и гимназију. Завршио је Војну академију у 36. класи и 1909. године је произведен у чин инжињеријског потпоручника. Био је на служби у инжињеријском батаљону у Ћуприји, и у 1. и 2. инжињеријском батаљону у Нишу.
У чину поручника пријавио се на конкурс за пилота, и са првом групом срспких авијатичара отишао у Француску на школовање маја 1912. године. Школовање је завршио успешно и други је од српских пилота добио диплому ФАИ број 1013, августа 1912. године, у школи "Фарман" у Етампу код Париза.
Након формирања Ваздухопловне команде Српске војске 24. децембра 1912. године, био је командир Аеропланске ескадре (одељења) до јануара 1913. године, а после тога је био командир балонског одељења, са којим је учествовао у Другом балканском рату. Извиђао је непријатељеве положаје у Мачви 1914. године, где је испољио високу храброст и пожртвовање извршавајући задатке у условима јаке непријатељске артиљеријске ватре. После повлачења Српске војске на Крф и доласка на Солунски фронт, марта 1916. године, премештен је у штаб Аеропланске ескадре, где је једно време био заступник команданта. Када је Коста Милетић 1916. године враћен у инжињерију дужност команданта српске Аеропланске ескадре обављао је капетан прве класе Јован Југовић, пилот.
По повратку са Солунског фронта постављен је за Команданта прве ваздухопловне команде у Новом Саду, а 1925. године и команданта Првог ваздухопловног пука. Дао је велики допринос формирању и јачању југословенског ваздухопловства и борио се за његову афирмацију у земљи и у иностранству. За време ваздухопловне манифестације држава Мале антанте септембра 1926. године трагично је настрадао у ваздухопловном удесу на аеродрому у Прагу. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. По њему се и данас део Новог Сада око бившег аеродрома зове "Југовићево".
За савестан, предан и успешан рад у срспкој авијатици похваљен је на Солунском фронту наредбом генерала Петра Бојовића од 22. априла 1917. године. Одликован је Орденом Светог Саве III и IV реда, чешким Орденом Светог Крижа, француским Ратним крстом, златном медаљом за ревносну службу, Албанском споменицом и споменицама балканских и првог светског рата.