Бранко Вукосављевић је рођен је 23. марта 1887. године у Неготину. После гимназије, Нижу школу Војне академије завршио је у 38. класи 1909. године, са одличним успехом као први у рангу и произведен је у артиљеријског потпоручника. У Дунавском артиљеријском пуку служио је три године. У балканским ратовима био је командир Друге коњичке батерије. Од октобра 1915. године па до извлачења српске војске преко Албаније, био је помоћник команданта артиљерије санџачко-црногорске војске, начелник штаба Јаворског одреда, и командант српско-црногорске артиљерије на том сектору.
У авиону је први пут летео као путник када је превезен у Љеш, а затим у Драч. У пролеће 1916. године, отишао је са Трећом класом српских пилота на школовање у Француску. За пилота се обучавао у Шартру, за летење на хидроавионима у Аркашону, школу гађања је завршио у Казоу, акробатско летење у Поу, а школу за пилоте-ловце у Авру. Школовање је завршио са одличним успехом и вратио се на Солунски фронт. Распоређен је у ескадрилу српске Друге армије. Формирао је ловачко “Нијепорско одељење” - прву српску самосталну авијацијску јединицу на Солунском фронту. У једној борби у ваздуху оборио је непријатељски авион.
Маја 1917. године је рањен, одлази у Француску на лечење. Непун месец дана после рањавања извршио је преобуку на ловцу СПАД-7 и летео у ескадрили за борбу и даљње извиђање, и у ловачкој ескадрили. Код Вердена је оборио је непријатељски авион. Враћа се на Солунски фронт и командује Првом српском ескадрилом, односно Српском аеропланском ескадром, у пробоју фронта и борбама за ослобођење отаџбине.
Почетком 1919. године унапређен је у чин мајора и постављен за команданта Ваздухопловне команде, односно ваздухопловства Краљевине СХС. Погинуо је 19. јуна 1919. године у ваздухопловном удесу на аеродрому Нови Сад. За пожртвован рад, одлично командовање и велику храброст за живота је одликован: златном медаљом за ревносну службу, сребрном и златном медаљом за храброст, споменицом 1912 - “Освећено Косово”, Споменицом 1913, Албанском споменицом, Орденом Белог орла IV степена са мачевима, Карађорђевом звездом 4. степена, Француским ратним крстом са три палме, и највишим француским одликовањем - Ореденом легије части.