Милутин Недић је рођен у Сопоту 26. октобра 1882. године. Нижу Војну академију завршио је са 32. класом, као први у рангу, 15. августа 1901. године у чину артиљеријског потпоручника. Завршио је 15. класу Више војне академије и генералштабну припрему. После трупних дужности од новембра 1913. године, био је на служби у Главном генералштабу. У рату 1914-1918. године, обављао је дужност помоћника начелника штаба 2. армије и начелника штаба Дринске дивизије. После рата службује као члан Војне мисије у Љубљани, начелник штаба Дравске дивизије, војни изасланик у Букурешту, Софији и Паризу, командант 35. пешадијског пука. Од 4. јануара 1925, је шеф Оперативног отсека команде Ваздухопловства, од 10. јанаура 1926. године начленик штаба Четврте армијске области, од 17. новембра 1927, године начелник Наставног одељења Главног генералштаба, од 11. јануара 1928. године војни изасланик у Риму; од 26. октобра 1929. године помоћник команданта ваздухопловства, а од 20. септембра 1930. в.д. команданта, а од 31. октобра 1931. године до 6. септембра 1936. командант Ваздухопловства. Од 6. септембра 1936. вд, а од 6. септембра 1937, начелник Главног генералштаба. У чин армијског ђенерала унапређен је 06. септембра 1937. године. Од 25. августа 1939. до 21. септембра 1940. године, када је пензионисан, био је министар војске и морнарице. Био је и уредник часописа “Ратник”.
Као војни изасланик у Италији се упознао се са тенденцијама развоја ваздухопловства, што му је била препорука да буде постављен за помоћника команданта, а потом и за команданта ваздухопловства. За време његовог мандата ваздухопловство је нарасло, тако да је 1933. године имало: две ваздухопловне бригаде, са шест ваздухопловних пукова, са 36 ескадрила (25 извиђачких, 10 ловачких и 7 бомбардерских са 630 авиона - без хидроавијације). Законом из 1936. године уведен је бенефицирани стаж за летаче, тако да се две године летачког стажа рачунало као три године пензијског стажа. Иновирана је Уредба о звањима стручног особља у Војном ваздухопловству. Команда ваздухопловства је пресељена из Новог Сада у Земун 01.04.1936. године. У априлском рату 1941. године био је командант Друге групе армија, после капитулације одведен је у заробљеништво одакле се вратио 1942. године на интервенцију брата Милана. Из Београда одлази у Аустрију 1944. године, где је 1945. године извршио самоубиство у Салцбургу.